Veoma neprijatno stanje, većini ljudi izgleda kao trivijalan problem. Pojačano, prekomerno znojenje nije retko oboljenje. Prema nekim statistikama oko 3% populacije pati od ovog poremećaja. Verovatno je broj i veći, jer ima mnogo onih koji ovom stanju ne pridaju veliki značaj. Takođe, mnogi ga ne prijavljuju ubeđeni da nema leka.

Tokom života na koži se javljaju brojne promene koje su deo starenja kože. U zavisnosti od konstitucije, kvaliteta kože i nasleđa mogu biti veoma diskretne i malobrojne, dok kod nekih osoba može ih biti na stotine...

Često oboljenje kože, za koje mnogi i ne znaju da ga imaju. Zbog crvenila , i ponekag bubuljičavog izgleda, ovo stanje ostavlja velike psihološke, socijalne čak i profesionalne probleme ukoliko se ne leče.

Melanom je brza, agresivna, progresivna maligna bolest, sa visokom stopom smrtnosti. U poslednjih 20 godina znatno je povećan broj obolelih od ove maligne bolesti.

Kod svakog može nastati karcinom kože, a taj rizik se povećava sa godinama. Postoji i individualna sklonost, neki ljudi su u većem riziku.

Štetni uticaji sunčevih zraka odavno su utvrđeni. Većina belaca ispoljava znake fotooštećenja pre 50. godine života, u značajnom je porastu pojava karcinoma kože. U nekim zemljama, kao u Australiji, se govori o epidemiji ovih oboljenja. Oko 80% izlaganja suncu u toku života je u okviru kratkotrajnih izlaganja bez namere da se pocrni.

Mnogi vole sunce. Dobro se osećamo i, u kratkom periodu posle sunčanja, i izgledamo bolje. Sunčanjem nastaju promene na koži za koje mislimo da su deo normalnog starenja. Vremenom, sunčevi zraci, (ultaraljubičastog spektra UV) očtećuju i kidaju vlakna kolagena i elastina u koži. Ova vlakna daju elastičnost koži. Povezujemo preplanulu boju kože sa lepim i zdravim izgledom.

Mladeži (nevusi) su benigne, pigmentovane promene koji se pojavljuju tokom života i na koži i na sluznicama. Mogu se naći kod skoro svih odraslih. Neki ih imaju samo nekoliko, dok je kod drugih preko stotinu.

Čest problem koji uznemirava žene širom planete. Od banalnog - kozmetičkog, do očiglednog problema praćenog hormanalnim poremećajima. Medicinski se definiše kao povećan rast terminalne dlake kod žena, a po principu muškog modela tj. rasporeda dlaka.

Gotovo da nema čoveka kod koga se bubuljice nisu pojavile u toku života. Najčešće se javlja licu (čelo, obrazi, brada), grudima i leđima, gde se nalaze uvećane i veoma aktivne lojne žlezde. Postoji genetska predispozicija u nastanku ovog poremećaja, tako da ako je neko od roditelja imao akne u mladosti, velika je verovatnoća da će ih i deca, u nekom obliku, imati.