Mladeži

Kod većine ljudi mladeži se javljaju u toku detinjstva, obično između 6 i 12 godine. Rano izlaganje suncu je važan činilac u nastanku mladeža

Mladeži

Mladeži (nevusi) su benigne, pigmentovane promene koji se pojavljuju tokom života i na koži i na sluznicama. Mogu se naći kod skoro svih odraslih. Neki ih imaju samo nekoliko, dok je kod drugih preko stotinu.

Sastoje se od ćelija – melonocita, koje stvaraju pigment. Neki ih već na rođenju imaju ili se pojave neposredno posle rođenja. To su urođeni ili kongenitalni nevusi.

U detinjstvu, broj mladeža se povećava sa uzrastom, kod dece sa svetlom puti i sa pegama, i koja su imala više težih opekotina od sunca. U pojavi mladeža važnu ulogu imaju i nasledni faktor.

Većina ljudi ima mladeže na licu, leđima, ramenima i u predelu dekoltea, što je jedan od znakova da je njihova pojava povezana sa sunčanjem. Mada, mladeži se mogu javiti i na delovima kože koji se retko ili nikad ne sunča kao što su unutračnja strana ruku ili butina, u pazuhu, na genitalijama, na polnim organima ili u usnoj duplji.

Česti su kod osoba svetle puti, sa puno pega po licu i telu, koja slabo mogu da pocrne i koja su više puta imale opekotine od sunčanja. Kod tamnoputih njihov broj je, uglavnom, manji.

Postoji nekoliko vrsta mladeža. Oni se, kod zdrave osobe, bitnije ne menjaju tokom života. Mogu biti vrlo svetli, skoro ružičasti, ili pak skoro crni.

Većina mladeža je manja od 1 cm, simetrična i ima homogenu strukturu.

Postoji nekoliko vrsta mladeža:

Urođeni mladeži mogu biti veliki, i preko nekoliko cm. Kod nekih mladeža mogu se videti dlake. Stečeni mladeži su uglavnom ravnomerno pigmetovani, manji od 1 cm, od svetlo smeđe do crne boje. Mogu biti u vidu pigmentovane fleke, ili blago izdignuti, smeđe do crne boje (junkcionalni nevusi).

Složeni ili intradermalni mladeži su uzdignuti, kupolastog oblika i slabije su pigmentovani – ružičaste do svetlo smeđe. Posebnu grupu čine atipični ili displastični nevusi (Klarkov nevus). Često imaju nepravilnu strukturu, i mogu da imitiraju maligne promene.

Promena boje, oblika, rast mladeža, crvenilo ili krvarenje, ili pak pojavu potpuno nove pigmentacije može biti znak za uzbinu!

Svaku promenu mladeža ili pojavu nove pigmentovane promene treba prijaviti lekaru. Specijalista dermatolog treba da uradi kompletan pregled svih pigmentovanih promena po telu. Takođe, moguće je i da se promene snime digitalnom tehnikom – dermoskopski.

Dermoskopija

ABCDE algoritam

NOVO: Najsavremeniji pregled




Pozovite nas

0638076063

Pišite nam

Dermatološke teme

Mladeži
Fotooštećenja kože

Većina belaca ispoljava znake fotooštećenja pre 50. godine života, u značajnom je porastu pojava karcinoma kože

Mladeži
Sunčanje

Mnogi vole sunce. Dobro se osećamo i, u kratkom periodu posle sunčanja, i izgledamo bolje

Mladeži
Mladeži i promene na koži

Napokon se jednostavno, bezbolno i precizno mogu otkriti sve promene na koži našeg tela

Mladeži
Mladeži

Kod većine ljudi mladeži se javljaju u toku detinjstva, obično između 6 i 12 godine

Mladeži
Dermoskopija

Dermoskopija (dermatoskopija, epiluminescentna mikroskopija) je najsavremenija dodatna dijagnostička metoda koja omogućava još precizniju dijagnozu pigmentnih lezija

Mladeži
Rosacea

Rozacea je hronična bolest koja zahvata kožu lica u vidu crvenila i povremenih epizoda zažarenosti

Mladeži
Pojačana maljavost

Rast dlake je pod kontrolom hormona. Pre puberteta dlake po telu su sitne, tanke i svetle (velus dlaka)

Mladeži
Akne

Najčešće se javlja na licu (čelo, obrazi, brada), grudima i leđima, gde se nalaze uvećane i veoma aktivne lojne žlezde.

Mladeži
ABCDE algoritam

Prepoznavanje potencijalnog melanoma predstavlja veliki izazov i za doktore.

Mladeži
Melanom

Melanom je najmaligniji tumor kože kao i jedan od najmalignijih tumora uopšte

Mladeži
Benigne promene na koži

U zavisnosti od konstitucije, kvaliteta kože i nasleđa mogu biti veoma diskretne i malobrojne, dok kod nekih osoba može ih biti na stotine

Mladeži
Karcinomi kože

Kod svakog može nastati karcinom kože, a taj rizik se povećava sa godinama. Postoji i individualna sklonost, neke osobe su u većem riziku.